|
∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞
Недеља Православља
Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповест; а друга је као и ова: љуби ближњега свога као самога себе. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци (Мт.22,37-40). Неугасивост вере наше сведочи и овај дан и овај молитвени сусрет. Јер ми данас, по учењу Цркве своје, речима Божјим освећујемо усне, иконама освећујемо очи, ум свој и срце своје приносимо Богопознању. ''Клањамо се'', каже Свети Сава, ''поштујемо и целивамо свечесну икону човечанског оваплоћења Бога Логоса, помазаног Божанством и оставшег непромењено, тако да онај који је помазан вером сматра да види самога Бога Који се јавио у телу и са људима поживео. Клањамо се и дрвету Часнога Крста и Светим Часним Сасудима у божанским црквама и Светим местима. Клањамо се и част одајемо икони Пресвете Богородице и иконама свечесних Божјих угодника, уздижући очи наше ка првообразном лику и ум узносећи на оно што је за друге несхватљиво.'' Вођена Духом Светим, Црква Христова од свог оснивања настоји да нам покаже како небеске силе активно учествују у нашем личном животу. Сетимо се само како нас обузима нека посебна радост кад год се молимо пред иконом своје Крстне славе. Томе се не треба чудити, јер то је радост којом нас прожима онај свети лик пред чијом иконом стојимо, и пред којом се молимо. Управо те иконе су неме историје, ћутеће књиге. Зато Свети Јован Дамаскин и каже: ''Када ми нису доступне књиге или немам времена за читање, је одлазим у храм и тамо гледам... Гледам човечији Лик Бога и моја се душа освећује...'' Међутим, десило се да су баш те ћутеће књиге засметале непријатељима Цркве Христове, па су се дали у потеру и кренули да униште све иконе. Иконе су бацали у огањ а њихове поштоваоце мачевима секли. Али, та мученичка крв је била семе за нове хришћане и захваљујући томе, Црква је успела и те тешкоће да преброди и извојује још једну победу. Надахнути овом победом, богоносни Оци су, 843. године установили овај данашњи празник и назвали га Недељом Православља, и одредили да се слави сваке прве недеље Часног поста. Од тада до данас, наша Света Црква то чува и негује. Негује, учећи своју верну децу да свете иконе служе за то да и пластично дочарају Божанско порекло човека. Заснована на откривењу, икона нам открива не само реч Божју, него и слику Божију- каже Свети Апостол Павле (Фил.2,6-7). Палећи кандило пред иконом свог Крсног имена, српски народ је осећао и доживљавао чудо Божије. Испуњени овим осећајем наши преци су и успели да очувају своју веру и љубав према Богу и Цркви Христовој. Обновимо у срцима нашим ту љубав наших предака према Цркви Христовој, драга браћо и сестре, и помозимо обнову овог нашег храма. Покажимо на делу колико нам је стало до вере наших предака. Покажимо на делу колико нам је стало до Цркве Христове. Покажимо на делу колико љубави према Богу имамо. У томе би требало да је сва наша снага и садржај нашег живота. Чувајмо ту снагу и тај садржај. Чувајмо их као зеницу ока свога. Чувајмо их и оставимо у наслеђе деци својој. Чувајмо их сада. Чувајмо их увек и у векове векова. Амин.
∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞ |