∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞

Успеније Пресвете Богородице

Христос је увек поштовао Закон Божји. Својим примером је показивао другима како по законима треба живети и радити.

Пету Божју заповест која гласи: Поштуј оца и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи! испунио је када је молио Оца да га мимоиђе чемерна чаша страдања, али је на крају рекао Оцу: Нека буде воља Твоја! О својој мајци, Пресветој Богородици се бринуо до последњег часа. Пре него што је издахнуо на крсту, он је мајци рекао да ће уместо њега, од сада имати за сина апостола Јована, а њему је препоручио да се стара о Богородици рекавши: Ето ти мајке! После ових речи, кад је збринуо мајку, мирно је предао свој дух Оцу.

Богородица је, од дана Христовог страдања па све до смрти, живела у кући апостола Јована, који се о њој старао као о мајци. Света Дјева је дане проводила у раду и молитви. Посећивала је места на којима је боравио Бог њен и Син њен, Исус Христос. Ишла је на Голготу, у Витлејем и Јелеонску гору, одакле се Христос Вазнео на небеса. Била је добра мајка не само апостолима, него и свим хришћанима. Њена благост, доброта, чистота срца и мудри савети, крепили су их и помагали им да истрају на Христовом путу. Само неколико пута је напустила Јерусалим и то на кратко, приликом путовања на Кипар, код Лазара, којег је Христос васкрсао четири дана после смрти. Путовала је у Антиохију, где је посетила светог Игњатија Богоносца, а била је и на Светој Гори. То полуострво јој је Богом даровано, да до краја света и века буде њен врт.

Тужно мајчинско срце је жудело да се што пре сретне са Сином. Зато је често молила да је Господ узме к себи. Кад је дошло време за њен одлазак са овога света, јавио се Благовесни архангел Гаврило и обрадовао је рекавши да ће за три дана бити са својим Сином. Тада јој је дао и једну палмину грану, која ће се носити на њеној сахрани.

Богородица је пожелела да још једном види све апостоле и да се опрости са њима. Чудом Божјим, силом Духа Светога они су, ношени ветровима, долазили свих страна. Сви су се сабрали, сем апостола Томе, који је, вољом Божјом дошао касније, да би се посведочило чудо.

Богородица је до последњег трена тешила и поучавала све присутне. Кад је наступио смртни час, предала је дух Богу, без бола и самртних мука. Сва се просторија испунила неземаљском светлошћу и чудесним мирисом. Док су присутни у сузама прилазили да је целивају последњи пут, чете анђела су певале.

Она је, као и сваки створ земаљски, морала да прође кроз врата смрти.

Јевреји, противници хришћана, су се спремили да оскрнаве њен одар и омету сахрану. Док је спровод ишао, сјајан облак је све заклонио, тако да нико није могао да поремети ову тужну свечаност. Предање каже да је јеврејски свештеник Антоније, када се подигао крајичак облака, притрчао и рукама чврсто ухватио ковчег, желећи да га преврне, али му је анђео мачем одсекао шаке. Тада се Антоније покајао, и исповедио веру Христову. Шаке су му у том трену биле исцељене.

Богородицу су сахранили у гробницу њених родитеља, Јоакима и Ане. Апостоли су, тугујући, три дана остали код њеног гроба. Трећег дана је дошао апостол Тома. Плачући је преклињао апостоле да отворе гробницу, како би последњи пут целивао Богородицу. Гробница је отворена, али у њој су нашли само Богородичин плашт. Сви су били сведоци чуда Божјег. Кад је пало вече, Богородица се јавила окружена белим анђелима и рекла апостолима: Радујте се, ја ћу бити са вама навек!

Од тада је Богородица са нама. Њене молитве чувају људски род. Дан Успења Пресвете Богородице је дан кад је она уснула (успеније значи: сан, уснути, успавати). Уснула је за овај свет и кроз смрт земаљску, прешла у вечни живот. Успеније Пресвете Богородице је дан радости, празник вечног живота и Христове љубави у Светој Тројици.

Дан Успења Пресвете Богородице, или како се у народу зове, Велика Госпојина и Госпођиндан, се слави 28. августа по новом, односно 15. августа по старом календару.

∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞