∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞

ЈОВАН

По милости Божијој Православни Епископ шумадијски

Свему свештенству, монаштву и верницима ове Богом чуване Епархије; благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа и Духа Светога и да молитве Светог Саве буду са вама.

Срећна вам слава!

Диван је Бог у светима својим... Диван је Бог који се у људима прославља, а посебно у светима Својим. О њима ма колико говорили, писали, приповедали, никада до краја не можемо све изрећи. Тако и о Светом Сави. Сви о њему знамо по нешто, али нико не зна све, јер је његова биографија истовремено биографија Бога и Цркве зато што је његов живот сав у Богу кроз Цркву.

Свети Сава је конкретна историјска личност, Србин од крви и меса, становник земље, али грађанин неба и човек будућег века. За њега је Владика Николај рекао да је он ''најлепше српско дете'', које је даровано Богу али и најлепши српски лик кроз који се Бог нама показује. Кроз њега је биће овог народа најбоље видело и представило Царство Божије и вечни живот.

Боравећи у Светој Гори, Свети Сава ''се сагнуо до праха земнога, да из праха леђима диже народ српски ка небесима''(Еп. Николај Велимировић). Напустио је царски двор, одрекао се раскоши и отишао у ''земљу Пресвете Богородице'' да поправи и просвети себе како би касније могао да поправља и просвећује друге.

Свети Сава је био ''небески ангел у телу'', јер је у њему горео пламен вечне божанске љубави. Кроз њега је струјала чудотворна енергија Духа Божијег. Целог животља је сакупљао ''божански мед'', хранио се божанском храном и пио ''божанско вино'', и све то несебично давао другима, не тражећи признање, плату и награду.

Све што је имао давао је другима – живео је за друге. За себе ништа није тражио, а све је добио и имао. Могао је многима да влада, али је он изабрао да служи свима. Што се он више одрицао од често неограничених потреба људске природе, то је боље потврђивао себе као личност. Код њега је све било универзално, саборно, свечовечанско, и свеобухватно – ум, воља, осећања, љубав. Љубав је ширила његово биће до неслућених размера. Њоме се ослобађао окова смрти, ускости и ограничености националне идеологије. Зато га данас многи православни народи славе као великог учитеља Јеванђеља и угодника Божијег. Кад је први пут стигао у манастир Светог Саве Освећеног, у сусрет му је кренула Богородица Тројеручица. Она му је, према предању тог манастирра, откључала и отворила врата. Ту је икону добио на дар и однео у манастир Хиландар где је постала игуманија и његова стална покровитељка и заштитница. Јерусалим се, кажу, није тако обрадовао ни једном странцу, ни једном госту.

Свети Сава није ни митско ни ''магијско'' биће, нити светац који стоји насупрот нама ''профаним'' и светским људима. Он је само целовита, остварена и довршена људска личност која је свој овоземаљски век проживела Црквом и црквеним животом. Христос и Црква Божија су учинили да буде то што јесте, света и непролазна личност, вечна ''икона'' Христова. У њему се Христос оваплотио. Сабрала се у њему сва времена, повезали векови, проговорила сва наша поколења ''језиком лепшим од језика и наречја којим је Господ створио овај чудесни свет''. Зато већ толико векова убедљиво сведочи да Бог ''хода'' овом земљом и планетом, да је Бог са нама.

На Светог Саву, као и на све светитеље, се односе Христове речи: ''Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце''(Јн.10,11). Добар пастир је само онај, учио је Свети Сава, који Јеванђелском науком и својим светим животом спасава људе од смрти тако што их учи о Вечном животу и Царству Небеском. Пастир је добар који себе ставља иза ближњег, служећи брату свом. Све у љубави и за љубав; ништа ни силом ни морањем. Он нас је увео у породицу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве основавши аутокефалну Српску цркву која је била и јесте водиља свога народа у свим његовим приликама и неприликама. Он нам је дао Једног Истинског Бога, Господа Христа. То је највеће дело које је могао учинити за нас. Дати роду своме Истинитога Бога када на њега насрћу безбројин лажни богови и лажни утешитељи, то је не само дело него и сведело. Свети Сава је желео и хтео само једно, а то је, драга Наша духовна чада, да Господ Христос царује у свакој људској души, свакој породици, у свакој школи – да Господ Христос буде све и сва за свако људско биће, за свако људско друштво и да сви имају један закон – а то је Јеванђеље и његове свете врлине.

Свети Сава је сав свој живот посветио Господу Христу. Од душе своје, од срца свог начинио је вечни олтар Господу Христу. Даноноћно је на њему служио и ништа друго у овом свету није за њега постојало осим Христа. ''Све је давао за Христа, а Христа ни за шта''. Разуме се, овај свет је постојао за њега само кроз Христа! Кад је гледао људе, он их је гледао кроз Христа. У сваком човеку видео је вечног сабрата.

Начинимо и ми, браћо и сестре, у нашој души и нашем срцу, у нашој породици и нашој деци олтар Богу Вечноме, како бисмо се и ми могли наћи на Олтару и у Литургији Светога Саве у Царству Небеском, а то ћемо постићи једино ако и мио са децом нашом, будемо увек на Светој Литургији у нашим храмовима. И баш зато је и Свети Сава:''подизао цркве, манастире, школе и учио људе да се Бгу моле''. Рецимо и ми:

Свети оче Саво, моли Бога за нас!

На Светог Саву 2006. године,

С благословом

Епископ шумадијски

∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞