∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞
Сретење Господње
У четрдесети дан по Рождеству донесе
Пресвета Дjева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону,
посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго
није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон,
који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду
у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на
место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму
две чудне
личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје
Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој..."
Још рече Симеон за Христа Младенца: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у
Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк 2, 29 и 34). Ана пак
која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију,
па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји,
присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву
Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о
коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у
међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по
упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но
торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време
цара Јустинијана.
Када зима сусреће пролеће,
Стар Симеон беше добре cpeћe:
Он сусрете Давночеканога,
Кроз пророке Пророкованога,
Њега — мајдан свих небеских блага —
Он сагледа ко младенца нага,
Па овако Симеон прорече:
— Мом животу спустило се вече;
Овај лежи, да многе обори
Ил' да дигне. Тако дух говори —
Старчево се пророчанство збило:
Поста Исус мера и мерило,
Избор среће, мира и радости,
Ал' и нишан свађе и пакости.
Једне диже a
друге обара
И Рај и Ад људима отвара.
Нек свак бира што му срце вели,
У Рај c
Христом! наше срце жели.
(Охридски Пролог - Св. Николај жички)
∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞